Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane Čarobna kuhinja - Lakše sa dijabetesom - Za osobe koje žele zdravo da se hrane

Dijetna vlaknaDijetna vlakna

Dijetna vlakna (u tabelama u receptima DV) imaju posebno mesto u zdravoj ishrani. Ona nemaju energetsku vrednost, a s obzirom da ljudskom organizmu nedostaju enzimi za njihovo varenje, prelaze u donje delove digestivnog trakta nesvarena. Dijetna vlakna u želucu upijaju vodu i bubre pa daju osećaj sitosti. Usporavaju varenje i smanjuju skokove šećera u krvi. Ima ih u voću i povrću, naročito u mahunarkama, u integralnim žitaricama, mekinjama, koštunjavom voću...

Dijetna vlakna, pogotovu rastvorljiva, prave finu zaštitnu gel mrežu oko skroba koji unosimo hranom, pa time sprečavaju brzu apsorpciju i skokove šećera, posle uzimanja hrane (smanjuju brzo upijanje razgrađenih složenih šećera iz želuca u krvotok).
Poboljšavanjem pražnjenja creva smanjuje oboljevanje od tumora, naročito debelog creva.

Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi.

U rastvorljiva dijetna vlakna spadaju pektin (voće i povrće), sluz, koren i list belog sleza, seme lana, gume (gumi arabicum, gumi tragacantha, gumi guar), agar (crvene alge), hemiceluloza. Pektini se koriste i u industriji za geliranje, očvršćavanje i ugušćivanje voćnih sokova I proizvodnju žele bombona. Dobijaju se iz jabuka, limuna i rezanca šećerne repe. Gume i sluzi u industriji imaju ulogu kao emulgatori, stabilizatori i zgušnjivači, a u medicini kao laksativi (seme lana, agar) za ublažavanje kašlja (beli i crni slez), protiv proliva i za izradu farmaceutskih preparata.

U nerastvorljiva dijetna vlakna spadaju celuloza (opna, koren, list i stablo voća i povrća pojedinih biljaka, lignin, inulin (biljke iz familije Compositae), rafinoza, stahioza i verbaskoza (u zrnu graška, pasulja, soje, šećernoj repi). Hitin mnogi ne svrstavaju u dijetna vlakna zbog životinjskog porekla (nalazi se u oklopu puževa, rakova, insekata), ali je pronađen i u algama, gljivama i kvascu, pa ga ovde opisujemo kao nerastvorljivo dijetno vlakno, jer je po strukturi veoma slično celulozi.

Dnevne potrebe u dijetnim vlaknima za odrasle osobe su između 20 i 30g, a za decu preko 2 godine se računaju tako što se na broj godina doda 5g dijetnih vlakana. Dijetna vlakna se oduzimaju od ukupne količine ugljenih hidrata i ne računaju se pri doziranju insulina i lekova.

Sa dijetnim vlaknima ne treba preterivati jer, iako su izuzetno korisna u ishrani, preteran unos može izazvati muku, nadutost stomaka i pojačane gasove.

Da biste unosili u organizam potrebne količine dijetnih vlakana
- Jedite razeni hleb, crni hleb, kukuruzni hleb (proju) i peciva i hleb od integralnog brašna. Izbegavajte beli hleb i bela peciva.
- Koristite u ishrani integralna brašna, a izbegavajte fina bela brašna, jer se prosejavanjem gubi mnogo vitamina, minerala i dijetnih vlakana iz opni žitarica.
- Jedite dosta lisnatog zelenog povrća - spanać, kelj, karfiol, kupus, zelenu salatu, prokelj, brokoli. Izrendajte i koren od svežeg kupusa (tu ima najviše dijetnih vlakana).
- Jedite mladi grašak, boraniju, a i pasulj (čorbast bez jake zaprške uz neko posno meso).
- Koristite neglazirani pirinač i integralni Basmati pirinač.
- Jedite voće (pazeći na količinu). Ako jedete jabuke, jedite ih sa korom, jer jabuka sa korom ima dva puta više dijetnih vlakana.

Ovako ćete sigurno obezbediti dovoljan unos dijetnih vlakana, sprečiti skokove šećera u krvi i dovesti nivo holesterola i triglicerida u normalu.



NovostiNovosti

O količini voća u ishrani osoba sa dijabetesom, sa Violetom Orešković Ćurčić, autorom kuvara "Čarobna kuhinja...